Üyük — Квалитет ваздуха

Квалитет ваздуха

Тренутни индекс квалитета ваздуха и нивои загађујућих материја

Kastamonu, Турска

Дневна прогноза квалитета ваздуха. PM2.5, PM10, O₃, NO₂, SO₂, CO.

Квалитет ваздуха

18
Добар
Европски AQI
Главни загађивач: PM2.5
020406080100+

Квалитет ваздуха је одличан. Слободно уживајте у активностима на отвореном.

0102030405002040608010012006:0012:0018:0000:0006:0012:0018:0000:0006:0012:0018:0000:0005:00
Прогноза по сатима
AQI · PM2.5 μg/m³
06:00189
07:00168
08:00245
09:00335
10:00345
11:00365
12:00386
13:00377
14:00377
15:00388
16:00378
17:00378
18:00378
19:00339
20:00309
21:00279
22:002510
23:002814
00:003618
01:003518
02:003518
03:003518
04:003417
05:003317
PM2.5
9.1μg/m³
61% од границе СЗОПрихватљиво
PM10
9.3μg/m³
21% од границе СЗОДобро
Озон (O₃)
16.6μg/m³
17% од границе СЗОДобро
NO₂
8.7μg/m³
35% од границе СЗОДобро
SO₂
0.5μg/m³
1% од границе СЗОДобро
CO
147.4μg/m³
4% од границе СЗОДобро
Дневна прогноза квалитета ваздуха
Данас31Прихватљив16–38
уто36Прихватљив25–47
сре33Прихватљив21–48
чет31Прихватљив17–42
пет19Добар18–21
Скала Европског индекса квалитета ваздуха
0–20
Добар
Загађење ваздуха представља мали или никакав ризик.
21–40
Прихватљив
Прихватљиво за већину; врло осетљиве особе могу осетити симптоме.
41–60
Умерен
Деца, старији и хронични болесници треба да ограниче дуготрајан напор напољу.
61–80
Лош
Свако може почети да осећа ефекте; осетљиве групе под већим ризиком.
81–100
Веома лош
Здравствено упозорење за хитне услове; вероватно ће сви бити погођени.
100+
Опасан
Здравствени аларм: озбиљни ефекти за све — ограничите време напољу.

Европски индекс квалитета ваздуха креће се од 0 (најбоље) до 100+ (најгоре). Комбинује мерења честица и гасовитих загађивача у један број.

Шта су ови загађивачи?
PM2.5 — Фине честице мање од 2,5 микрометра. Довољно мале да заобиђу нос и грло, допиру дубоко у плућа и улазе у крвоток. Главни извори: издувни гасови возила, индустријски процеси и шумски пожари.
PM10 — Грубе честице мање од 10 микрометара, укључујући прашину, полен и хабање коловоза. Иако веће од PM2.5, и даље узрокују иритацију дисајних путева и погоршавају астму.
O₃ — Приземни озон се не емитује директно — настаје кад азотни оксиди и испарљива органска једињења реагују на сунчевој светлости. Виши летњих поподнева. Може изазвати астматичне нападе и смањити плућну функцију.
NO₂ — Азот-диоксид долази углавном из мотора возила и електрана. Изазива запаљење слузокоже дисајних путева, чинећи плућа подложнијим инфекцијама.
SO₂ — Сумпор-диоксид се ослобађа сагоревањем фосилних горива са сумпором, посебно угља и нафте. Чак и кратка изложеност може сузити дисајне путеве, нарочито код астматичара.
CO — Угљен-моноксид је гас без мириса од непотпуног сагоревања горива. На отвореном, долази углавном из саобраћаја. При повишеним нивоима, смањује способност крви да преноси кисеоник.
Прашина (AOD) — АОД 550nm.

Честа питања о квалитету ваздуха

Шта је индекс квалитета ваздуха?

Европски AQI је број од 0 до 100+ који сажима колико је ваздух чист или загађен. Комбинује мерења финих честица (PM2.5, PM10) и гасова (озон, NO₂, SO₂) у јединствену оцену. Што је број виши, то је квалитет ваздуха лошији и већи је здравствени ризик.

Ко је најосетљивији на загађење ваздуха?

Деца, старији, труднице и особе са астмом, COPD или болестима срца су најрањивији. Чак и умерени нивои загађења (AQI 41–60) могу изазвати симптоме у овим групама. Спортисти и радници на отвореном такође су изложени већем ризику због повећаног дисања.

Како да се заштитим?

У данима са високим загађењем: останите у затвореном с затвореним прозорима, користите пречистаче ваздуха са HEPA филтерима, избегавајте напорно вежбање напољу (нарочито поред прометних саобраћајница) и проверите AQI прогнозу пре планирања активности. Чак и у умерено загађеним данима, осетљиве особе треба да ограниче дужи боравак на отвореном.

Када је квалитет ваздуха обично најлошији?

Озон достиже врхунац у топлим, сунчаним поподневима (лето). Загађење честицама (PM2.5) је често најгоре зими због грејања и температурних инверзија које задржавају загађиваче приземно. Саобраћај у вршним сатима узрокује скокове NO₂ ујутру и увече. Пешчане олује и шумски пожари могу изазвати нагле, озбиљне скокове у свако доба године.
Подаци: Copernicus CAMS · CC-BY-4.0